Istorija svile datira hiljadama godina unazad. Kina je dom dudove svilene bube, a drevna Kina je mesto gde je prvi put otkrivena umetnost uzgoja i tkanja svile. U nastavku saznajte koja se bajkovita priča krije iza pronalaska svile, te kako je svila uticala na osnivanje legendarnog Puta svile i kako se umetnost pravljenja svile proširila po celom svetu.
1. istorija svile- Legenda o nastanku svile
Legenda kaže da istorija svile počinje oko 2700. godine pre nove ere kada je svila otkrivena u staroj Kini. Priču o otkriću svile zapisao je Konfučije, jedan od najpoznatijih kineskih filozofa i političara. Prema njegovoj priči, kineska carica Leizu otkrila je svilu slučajno kada je čahura svilene bube pala u njenu šolju čaja. Vruća voda omekšava svileno vlakno od kojeg je napravljena čaura svilene bube i tako je čahura počela da gubi svoju kohezivnost. Kada je Leizu podigla čahuru iz svoje šoljice, kraj svilenog konca se olabavio i čahura je počela da se odmotava. Leizu je primetila da je čaura napravljena od jednog dugačkog pramena svile i imala je inovativnu ideju da utka ovaj fini konac u komad tkanine. Leizu je nagovorila svog muža da joj pokloni gaj dudova za uzgoj svilenih buba. Mnogo je naučila proučavajući svilene bube i dudova stabla oko sebe i na kraju je počela da uči svoje pratioce kako da uzgajaju svilene bube. Rečeno je i da je carica Leizu izmislila svileni kolut, uređaj koji se koristio da se svilena vlakna iz više čahura okreću zajedno u jednu nit, i svileni razboj, alat koji se koristi za tkanje svile.
Pronalazak svile u drevnoj Kini od strane carice Leizu je prema verovanjima početak uzgoja svile. Svilarstvo je proces uzgoja svilenih buba za stvaranje svilenih tkanina, što je postalo veoma profitabilna industrija u Kini. Carica Leizu i njeni pratioci bili su prvi koji su se bavili uzgojem svilene bube, a proces je dugo ostao ograničen na žene. One su bili odgovorne za sve, od uzgoja svilenih buba do žetve svilenih vlakana iz čahura i tkanja ovih vlakana u svilene tkanine. Bez obzira da li je legenda o čahuri koja pada u caričinu šolju za čaj istinita ili ne, Leizuino navodno otkriće dovelo ju je do toga da bude krunisana kao boginja svilene bube i svilarstva u kineskoj mitologiji. Takođe je često nazivaju „majkom svilene bube“. Još uvek možete pronaći oltare posvećene njenom božanstvu širom Kine, na primer, u pekinškom parku Beihai.
2. Istorija svile- Arheološki dokazi o poreklu svile
Iako nemamo čvrste dokaze o istinitosti bajkovite priče o otkriću svile, arheolozi su potvrdili da su svila i svilarstvo zaista prvi put pronađeni u drevnoj Kini. Dok je carica Leizu bila osoba koja je popularizovala svilu, pronađene su svilene tkanine koje datiraju stotinama godina pre njenog navodnog otkrića svile. Prva svilena čahura koju je čovečanstvo manipulisalo pronađena je u severnoj Kini u provinciji Šansi. Ovde su arheolozi otkrili čahuru svilene bube koja je prepolovljena nožem. Iako je tačna starost ove čaure nepoznata, veruje se da je iz perioda između 4000 i 3000 godina pre nove ere. Do danas, 95% svile proizvedene u svetu još uvek potiče od iste vrste svilene bube koja je napravila čahuru pronađenu u Šansiju. Prvo tkano svileno platno je takođe pronađeno u Kini i datira iz 3630. godine pre nove ere.
3. Istorija svile- Početak upotrebe svile
Nedugo nakon otkrića svile, ova tkanina je postala statusni simbol. Stvaranje svilenih tkanina zahteva mnogo truda i sredstava, pa je svila bila dragocena i vredna. U početku je samo caru, njegovoj užoj porodici i visokim vojnim zvaničnicima bilo dozvoljeno da nose svilenu odeću. Međutim, ova pravila su kasnije ublažena tokom dinastije Ćing, a posle njihove vladavine bilo kome je bilo dozvoljeno da nosi svilenu odeću, od kraljevske porodice do seljaka. Međutim, u stvarnosti, malo je verovatno da ćete videti ljude iz nižih slojeva društva kako nose svilu, jer je ona ostala skupocena tkanina.
4. Svila kao valuta
Svila je bila toliko vredna u drevnoj Kini da je neko vreme čak korišćena kao valuta. Za vreme dinastije Han, državnim službenicima su plate isplaćivane u svili, a farmeri su morali da plaćaju porez u žitu i svili. U to vreme, cena nečega se mogla opisati u dužinama svile kao mernoj jedinici. Car i zvaničnici kineske vlade su takođe koristili svilu kao diplomatske poklone u spoljnim odnosima, jer su i strane zemlje videle vrednost svile.
Pošto je svila jedno od najjačih prirodnih vlakana u prirodi, smatralo se da je korisna za mnoge stvari osim za izradu tkanina. Svila je korišćena i za žice muzičkih instrumenata i gudala, kao i za pecanje. Svilena tkanina se čak koristila kao papir pre nego što su Kinezi izmislili i proširili papir kakav danas poznajemo.
5. Svila i njena uloga u Putu svile
Put svile je nekada bio najduža i najnaprednija trgovačka ruta na svetu. Snažno interesovanje koje su druge zemlje pokazale za kinesku svilu bio je jedan od uzroka otvaranja Puta svile oko 200. godine nove ere. Kina je nekada bila izolovana od Zapada nekim od najtežih planinskih i pustinjskih pejzaža na svetu, sve do osnivanja Puta svile. Put svile je rođen kada je vlada Hana poslala jednog od svojih generala zapadno od Kine da uspostavi trgovinske odnose sa stranim državama. Put se protezao preko 6.000 kilometara, sve od istočne Kine do Sredozemnog mora. U to vreme, svila je bila jedna od najvrednijih roba koju je Kina mogla da ponudi. Čak se smatralo da je skuplja od zlata. Svila se smatrala luksuznom robom, zahvaljujući svom sjaju, trajnom kvalitetu i prelepom zastoru. Pošto je toliko svile prošlo preko ove izvanredne trgovačke rute, kasnije je prikladno nazvana Put svile.
6. Širenje uzgoja svile na druge zemlje
Kina je hiljadama godina uspela da zadrži monopol na proizvodnju svile. Dudova svilena buba je poreklom iz Kine, a takodje mnogi delovi Kine imaju povoljnu klimu za uzgoj dudovog drveća, zato istorija svile i datira iz ove zemlje. Kinezi su čak nametnuli zabranu transporta svilenih buba i njihovih jaja u druge zemlje, a svako ko se ogluši o ovu zabranu mogao bi biti suočen sa smrtnom kaznom.
Tek mnogo kasnije tajne proizvodnje svile su napustile Kinu. Kažu da je vizantijski car angažovao monahe da prokrijumčare jaja svilene bube iz Kine 500. godine nove ere. Ovi monasi su navodno prokrijumčarili jaja u svojim šupljim bambusovim štapovima, sve od Kine do Konstantinopolja. Ovo je bio prvi put da je neka zemlja osim Kine imala pristup svilenim bubama i naučila kako da pravi svilene tkanine. Takođe je verovatno da su svilarstvoo širili kineski migranti koji su živeli od proizvodnje svile u inostranstvu. Međutim, govorilo se da je kineska svila i dalje bila superiornija u kvalitetu u poređenju sa vizantijskom svilom. U istočnoj Aziji, Japanci su takođe uspeli da nabave jaja svilene bube i nauče veštinu uzgoja svile oko 300. godine nove ere. Svila je postala veoma popularna u Japanu kao jedna od glavnih tkanina koja se koristi za izradu tradicinalne japanske odeće tzv. kimona. Svila se dobro uklapala u izradu kimona, jer se lako farbala, a odevnim predmetima davala je luksuzan svetlucavi izgled. Japan će kasnije postati jedan od najvećih svetskih proizvođača svile, posle Kine.
7. Proizvodnja svile u Evropi
Bilo je potrebno neko vreme da druge zemlje na zapadu otkriju veštinu proizvodnje svile . Tek u kasnom srednjem veku Andaluzija u Španiji i Venecija u Italiji preuzele su vodeću ulogu na evropskoj sceni proizvodnje svile. Za to vreme, oko 1100. godine, putnici iz Konstantinopolja su osnovali svoju proizvodnju svile u Italiji. Danas je region Komo u Italiji još uvek poznat po proizvodnji svile.
Osim nekoliko tehnoloških napretka za ubrzanje procesa proizvodnje, svila se danas još uvek otprilike proizvodi na isti način kao i pre hiljadama godina. Posle milenijuma iskustva u proizvodnji svile, Kina ostaje najveći proizvođač svile na svetu, sa proizvodnjom od 150.000 metričkih tona svile godišnje. Stoga kada sledeći put budete nosili nešto od svile, odvojite trenutak da razmislite o impresivnoj milenijumskoj istoriji ove tkanine.
